Depresija

Dating > Depresija

Click here: ※ Depresija ※ ♥ Depresija

Braèno savjetovanje Anketa Nevjera Zdravlje Razmišljanja LINKOVI:. Što prije potražite pomoć ljekara, prije ćete započeti proces oporavka. Ono što mislite o problemu može da utiče na to kako se osećate fizički ili emotivno. Pogovor, predvsem pozorno poslušanje odtehta največ.

Hormon Serotonin predstavlja značajan neurotransmiter u mozgu, naročito u frontalnom režnju. Depresivne majke u biti vode računa o svojoj deci i ne zapostavljaju ih, za razliku od majki sa osvedočenim mentalnim bolestima. Zasada, efekti izlaganja mozga jakom elektromagnetnom polju ostaju nepoznati. S časom se izraženost in globina simptomov tudi pri istem bolniku Vzroki za depresijo Dednost Depresija se pogosteje pojavlja v posameznih družinah, zato menimo, da gre za podedovano nagnjenost k razvoju te motnje. Oko 70% osoba doživljava depresiju i anksioznost zajedno.

Depresija taip pat labai susijusi su nerimu ir nuolatinio susirūpinimo išgyvenimu. Mnogi depresivni bolesnici imaju poteškoće koncentracije ili smanjenu sposobnost mišljenja. Povremeno se depresivni bolesnici žale na kroničnu iscrpljenost. Depresija boli in izboljšanje se včasih zdi nemogoče.

Kaj je depresija in kako jo prepoznamo? - Jau sveikas žmogus neišsimiegojęs ir nepailsėjęs jaučiasi blogai, negali normaliai koncentruoti dėmesio, tai ką jau kalbėti apie sergantį.

Međutim, neraspoloženje i tugovanje ne znače nužno depresiju. A i ima leka, za onog ko ga traži. S jedne strane ovaj trend može smanjiti stigmatizaciju prema ovom poremećaju emocija. S druge pak, olako shvatanje o prevazilaženju depresije snagom volje ili otpisivanje problema može imati ozbiljnije posledice. Kad nikada ne bismo bili frustrirani, kada ne bismo doživljavali gubitke i poraze, kada ne bi plakali - ne bi ni umeli da prepoznamo zadovoljstvo i sreću ili ona ne bi postojala kao entitet. Ona može da navede na preispitivanje i preusmeravanje emocionalne energije. Tuga ima adaptivnu funkciju i korisna je. Tuga se kvantitativno i kvalitativno razlikuje od depresije. Često se kaže da je depresija patološka žalost. Znači da je tugovanje nesrazmerno povodu ili i nije izazvano spoljnim povodom. Taj povod ne mora objektivno biti prepoznat kao opravdan za ispoljavanje tuge, već je bitniji lični doživljaj i percepcija tog povoda. Oni obuhvataju perzistentno sniženo raspoloženje u trajanju od najmanje dve nedelje, probleme sa snom, loš ili pojačan apetit, malaksalost, slabost koncentracije, suicidalne misli, samoprebacivanje, negativnu valorizaciju sebe i drugih, pesimizam. Karakterističan je gubitak interesa i zadovoljstva za socijalnu komunikaciju, seks, hranu.. Takva osoba često sebe krivi za banalne stvari a ima moralno indiferentan stav prema nečemu što bi zdravoj osobi nametnulo osećaj krivice. Depresija se obično povezuje sa nekim gubitkom, stresom ili traumatičnim iskustvom, ali uzroci mogu biti i genetske, biološke prirode i usled moždanih oštećenja. Ona je i česta nus pojava i prateći činilac telesnih bolesti kao kod infarkta, transplantacije koštane srži, raka.. Ono što je bitno uočiti u poređenju sa tugom je — prepoznati kada tugovanje postaje disfunkcionalno, da je kvalitet života u dužem vremenu u drastičnom padu i prepoznajemo li simptome ove bolesti. Jer depresija je bolest i leči se uspešno. Šta možemo sami a šta ne? Nasuprot onima koji tugu ne priznaju za legitimno osećanje, postoje i ljudi koji joj se prepuštaju izlazeći iz njenih granica. U zavisnosti od vrste depresije, kao i od karakternog tipa osobe - mogu postojati različiti načini prevladavanja. Osamljivanje je obično primamljiv izlaz, ali neproduktivan. S druge strane i druženje, koje je obično dobra taktika, neki ljudi koriste samo da bi mislili o onome što ih rastužuje, poput obilaska prodavnica što nas samo podseća na to šta sve sebi ne možemo priuštiti. I neke zabave mogu biti uzrok recidiva depresije. Najgore što čovek može da uradi, gore od toga da ne uradi ništa je traženje pribežišta u alkoholu i drogama. Ono što čovek može sam uraditi za sebe i što nedvosmileno pomaže ogleda se u redovnom bavljenju nekom fizičkom aktivnošću, zdravoj ishrani, izlaganju suncu i dobrom snu. Telo i misli su u povratnoj sprezi. Naravno, kad je reč o težim oblicima depresije lečenje podrazumeva i antidepresive. Antidepresive ne treba uzimati na svoju ruku, iz kojekakvih priručnika i slično. Prepisani od strane psihijatra obično se koristite duži vremenski period da bi se osetio njihov efekat i to redovnom upotrebom. U svakom slučaju, izlaz iz depresije podrazumeva i promenu načina razmišljanja, saniranje uzroka a ne samo posledice. Tako da je i psihoterapija nezamenljiva u tretmanu depresije. Negujte svoje mentalno zdravlje Depresija može život učiniti besmislenim i nepodnošljivim. Obratiti se za pomoć nije sramota, već zrelost. Ne obratiti se za pomoć je pobeda predrasuda i nebrige o sebi, pristajanje na patnju i otpisivanje kvalitetnijeg života. Čovek može sam da tuguje, ali najčešće ne može sam da se bori sa depresijom. Kao što negujemo kosu, zube, srce, telesno zdravlje, tako treba negovati i mentalno. Depresija je bolest koja je po broju obolelih, uz kardiovaskularne bolesti, i saobraćajni traumatizam, obeležila kraj XX i početak XXI veka. Danas se smatra da je po incidenci oboljevanja na 2. Radi se o bolesti svih vremena, svih uzrasta, rasa i oba pola. Žene oboljevaju dva puta češće nego muškarci. Depresija je masovno zastupljena u SAD — smatra se da preko 16-20 % populacije boluje u toku života od depresije raniji podaci 3-10% , a to su milioni ljudi, tj. U Evropi je gotovo svaka 4. U Srbiji je evidentan porast depresivnih kao posledica ekonomske tranzicije, pada standarda, nesnalaženja u novim društvenim odnosima i okolnostima, ratova na tlu bivše Jugoslavije.... Pri tome, odmah bi trebalo reći da okolnosti i okolina nisu jedini uzroci ove bolesti. U Hrvatskoj je registrovano najmanje 400 000 depresivnih a smatra se da je to manji broj od stvarno obolelih. Slika 1: Slike Vincent van Gogh-a koji je bolovao od manično-depresivnog sindroma tj. Pojam, definicija depresije Postoje više definicija bolesti kao i teorija o uzroku i nastanku bolesti. Savremene definicije kazuju da je reč o ozbiljnoj bolesti koja zahvata i misli psihu i telo. Radi se o psihijatrijskoj bolesti ali je uzrok u savremenoj medicini nađen u telesno-materijalnom poremećaju i odražava se na celokupno psihofizičko raspoloženje čoveka sa širokom dijapazonom i različitom težinom ispoljavanja, odnosno različitim stepenom poremećeja afektivnog raspoloženja. Sama reč depresija potiče od latinske reči potištenost. Medicinski skup simptoma koji definiše bolest može se bitno razlikovati od učestale kolokvijalne upotrebe reči. Depresija kao bolest, u smislu sniženih nivoa raspoloženja traje najmanje 2 nedelje, po nekim autorima od 6 meseci do 2 godine, pa i duže. Uzrok depresije Moderna medicina prihvata da je najveći broj simptoma psihičkog emotivnog karaktera ali da uzrok depresije leži u telesnom poremećaju. Još je dosta toga nepoznato. Ono što je dokazano - kauzalni poremećaj je na nivou moždanih i nervnih ćelija slika 2 dela mozga odgovornog za raspoloženje — limbički sistem, nucleus amigdale i okolnih struktura kao i u hemijskim procesima na nivou moždanih ćelija i komunikacijama među njima — neurotransmiterskim supstancama, koje se luče u manjku. To su serotonin, noradrenalin i dopamin, a moguće je da ima i drugih slika 3. Postoje mnogo teorija nastanka depresija — od virusnih do psihiloških npr. Glavna razlika psihodinamske i kognitivno-bihevioralne terapije leži u motivacionoj osnovi stvorenoj od strane terapeuta i tehnikama koje se koriste da bi napravile promenu. Slika 2: Nervna ćelija neuron mozga i shema delovanja transmitera Današnja medicina priznaje unutrašnje i spoljašnje uzroke depresije. Unutrašnji uzroci su tkz. Spoljašnji faktori su mnogobrojni i svode se na gubitak stres , uopšteno govoreći — voljene osobe, zdravlja, blagostanja, zaposlenja, verovanja u sistem vrednosti, sopstvenom kvalitetu života. Spoljašnji faktori su takođe zloupotreba alkohola i droge. Povezanost unutrašnje predispozicije i spoljašnjeg okidača povećava mogućnost razvoja depresije. Posle prve epizode depresija se nikada više ne javlja u 50% slučajeva. Pojava 2 depresivne epizode, koje obično traju do 6 meseci, retko do 1 godine, povećava mogućnost pojave 3. Interesantna je i podela na fizičke, mentalne i duhovne uzroke. Ljudi sa distimijom mogu i da iskuse jednu ili više epizoda velike depresije kroz životni vek. Dovoljno je bolesnika pitati da li je tužan, uplašen, bezvoljan i može li se od srca nasmejati. Zato je neshvatljivo da je dve trećine depresija nedijagnostikovano, nelečeno, pogrešno ili nedovoljno lečeno. I kada se prepozna da bolesnik ima psihičke smetnje nerazumno se daju lekovi za smirenje i neki neuroleptici koji imaju samo kratkotrajan učinak. Depresije se leče antidepresivima!!! Uzalud je očekivati da ce depresija proći sama. To se dogadja retko. Uzalud je očekivati da će se snagom volje, pozitivnim mišljenjem, pobediti depresija. Upravo su volja i optimizam nestali kod bolesnika i on je nemoćan da ih povrati. Laički saveti bolesniku više štete nego koriste jer izazivaju osećaj krivice i ukazuju da se bolesnikovo stanje ne razume. Upravo je duboko razumevanje polazna tacka u lečenju depresije. Kod prve je snižen serotonin, kod druge insulin. Krajnje pojednostavljeno, ali dovoljno da se shvati poremećaj u hemiji tela, na koji ne možemo sami delovati. Zato i postoje psihijatri kojima na raspolaganju stoje moderni antidepresivi s kojim je lečenje depresije postalo uspešnije, jednostavnije i s manjim rizikom; a takođe i usluge savremenih psiholoških kognitivno-verbalnih metoda. Osim leka bolesniku bi trebalo dati deo sebe, svog razumevanja, saosećanja i vere u izlečenje. Rangiranje težine depresije U proceni težine depresije koriste se skale koje simptome depresije pokušavaju staviti u brojčani odnos. Jedna od najpoznatijih je HAMD Hamilton rating scale for depression koja kvantifikuje 21 ili 24, druga verzija simptom ocenama od 0 do 2 tj. Ocena stanja od 15 do18 je granica između blage i srednje depresije, dok ocena iznad 30 označava tešku depresiju. Ova metoda je važna u praćenju uspeha lečenja, pad ocene bolesnikovog stanja za 50% se smatra klinički značajnim uspehom. Lečenje Kako se leči depresija? Prvi korak u lečenju depresije je pravilno postavljanje dijagnoze. Ako se sumnja na depresiju, najvažniji korak je brzo javljanje lekaru opšte prakse koji će proceniti da li je potrebno dalje konsultovanje sa psihijatrom ili eventualno sa specijalistom druge medicinske grane. Ujedno, biće ocenjeno da li je potrebno primeniti terapiju lekovima - antidepresivima, terapiju razgovorom ili koristiti oba pristupa. Bilo o kojoj terapiji da je reč, oboleli mora redovno, strpljivo i dovoljno dugo biti lečen jer kratkotrajna poboljšanja su samo privid i bolest se bez uporne terapije ne može iskoreniti. Uopšteno, terapija depresije odvija se u tri etape: 1. Lečenje akutne epizode 2. Prevencija ponovnog pojavljivanja epizode depresije U prvoj etapi primenjuju se psihofarmaci, prvenstveno antidepresivi, sa ili bez psihoterapije. U drugoj fazi primat ima psihoterapija, udružena sa farmakoterapijom. U trećoj etapi postoji više profilaktičkih strategija i o tome će biti reči kasnije. Njihov efekat ostvaruje se putem promene koncentracija serotonina i-ili noradrenalina, a osim toga, šire posmatrano, oni aktiviraju moždane ćelije i poboljšavaju njihovu vitalnost. Danas se osnovano smatra da je vitalnost ćelija mozga neurona kod osoba sa depresijom ugrožena te da se, ukoliko se depresija ne leči, smrt moždanih ćelija ubrzava. Ako bi antidepresivi delovali ovako brzo i jako, od njih bi bilo više štete nego koristi — osoba bi brzo postala zavisna od lekova, a depresija bi se produbila do najstrašnijih razmera jer bi se nakon brzog povišenja raspoloženja ono ubrzo survalo kroz još dublji pad. Stoga, treba znati da su antidepresivi lekovi koji su pažljivo odabrani da ne stvaraju zavisnost, da se uvode u terapiju postepeno, da ostvaruju svoj efekat tek nakon nekoliko nedelja i da efekti koje od njih očekujemo temeljno, a ne trenutno, lečenje depresije apsolutno nadmašuju sporedne efekte koji bi mogli biti nepovoljni za pacijenta. Efekat antidepresiva u prvih nedelju-dve dana nije veliki, i zbog toga se obično daje i dodatni lek koji će pomoći da se umanji napetost, strah, olakša uspavljivanje i ublaži nelagodnost u telu koju prouzrokuje depresija anksioliza. Dakle, antidepresiv je počeo da deluje i simptomi bolesti biće u povlačenju sve dok se terapija održava na odgovarajući način. Ne sme da se zaboravi da nijedan lek nije apsolutno idealan: naime, u zavisnosti od njihovog mehanizma dejstva kao i od izuzetnosti organizma svake individue, dešava se da lečenje prati i pojava neželjenih dejstava. Kod antidepresiva, na početki primene, oko 40-50 godina unazad, dešavalo se da lek uzrokuje smetnje srčane sporovodljivosti, stomačne smetnje, da uslovljava ograničenja u ishrani i da se sveukupno teško podnosi. Zbog toga su mnogi lečeni odustajali od terapije pre nego što se povoljno dejstvo na depresiju uopšte pojavljivalo. Medjutim, devedesetih godina javlja se preokret: sa pojavom fluoksetina, počinje era konfornijeg lečenja depresije, a najbolji dokaz za to je sve veći broj osoba koje se rado odlučuju na lečenje, dobro ga podnose, dovoljno dugo uzimaju antidepresiv i efikasno se vraćaju u remisiju ostvarujući zadovoljavajući kvalitet života. Koji su antidepresivi danas na raspolaganju? Osnovno je znati da su antidepresivi medjusobno više slični nego različiti — slični su jer imaju antidepresivni, ali i anksiolitički efekat koji postižu jednako brzo, a različiti jer imaju različite neželjene efekte. S druge strane, režim davanja se razlikuje prema tome da li se daju jednom ili više puta dnevno, da li se daju samo u tabletama, kapsulama, dražejama ili i putem injekcija mišić, vena , da li se obezbedjuju na teret zdravstvenog osiguranja, da li su registrovani na našem tržištu. Antidepresivi nove generacije Na primer, fluoksetin, sertralin, paroksetin i escitalopram su tzv. SSRI inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina: tip antidepresiva koji se karakterišu sposobnošću povećavanja koncentracije serotonina u medjućelijskoj pukotini; postoje i TCA triciklični antidepresivi , MAOI inhibitori mono-amino-oksidaze , NaSSA Selektivni agonisti noradrenalina i serotonina , SNRI Inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina itd. Ukoliko je jedan od lekova dat i nije postignut željeni efekat, ili je jačina pratećih smetnji tolika da se ne može podneti, pacijent se odmah može javiti lekaru koji će mu pomoći izborom drugog leka. Napominjemo da je pokazano da su šanse da se prvim datim antidepresivom ostvari uspešno lečenje oko 60%. Zbog toga ne treba odustajati, već nastaviti lečenje do povlačenja simptoma akutne faze, što je prvi cilj. Antidepresiv se daje do daljnjeg, 6 meseci do godinu dana ali i duže, a doza se prilagodjava. Neki lekovi daju se u istoj dozi kao ranije, ostali se smanjuju na oko dve trećine ili oko polovine doze, ali o tome odlučuje lekar razmatrajući mnoge faktore. Uslovi za psihoterapiju se poboljšavaju, pa se savetuje odabir metode prema ličnosti i kapacitetima pacijenta kognitivno-bihejvioralna terapija se u vecini zapadnih zemalja smatra psihoterapijom izbora za lecenje depresije! U tom smislu, psihijatar će savetovati pacijenta o koracima koje može da preduzme. Jovana za depresiju Rastvor svetog Jovana St. John's wort je biljni preparat, predmet mnogih debata. Postoje određeni dokazi da pomaže u rešavanju manjih depresija, ali 2 velike studije pokazuju da nema utisaja na srednje-teške velike depresije. Ovakvo stanje može da ugrozi život. Kognitivno-bihevioralna terapija CBT Kognitivno-bihevioristička spoznajno-ponašajna terapija polazi od pretpostavke da je depresija posledica duboko ukorenjenih pogrešnih negativnih predstava bolesnika o samome sebi i o svojim okolnostima. Takođe nastoji otkriti pogrešne postupke i ponašanja obolelog, koji izazivaju ili pridonose depresiji. Zatim, pacijenta nastoji naučiti zdravijim načinima ponašanja. Problem je što depresivni bolesnik uopše ne mora imati poremećene predstave o životu. Naprimer, može verovati da je vrlo neuspešan ili u teškoj situaciji - i pritom biti u pravu! Zatim, u svetu žive milioni ljudi koji imaju pogrešne spoznaje o sebi i svojem životu, a pritom ne oboljevaju od depresije. Naposletku, brojni depresivni bolesnici stvarno imaju pogrešna saznanja, iskrivljene stavove i poremećeno ponašanje, ali uglavnom se radi o posledicama bolesti, a ne njenim uzrocima. Ne postoje uverljivi dokazi da poremećene predstave prethode depresiji, no uobičajeno je da one nestaju ili se ublažavaju nakon terapije antidepresivima. Interpersonalna terapija smatra da je najčešći uzrok depresije poremećeni međuljudski odnos: unutar bračne zajednice, šire porodice i u društvu. Iako poremećeni međuljudski odnosi mogu biti neiscrpan izvor stresa, pitanje je koliko su, na primer, nesrećan brak ili sukobi na radnom mestu uzroci, a koliko posledice depresivnog poremećaja. Potrebno je razgovarati o: Šta misliš o sebi, svetu i drugim ljudima. Šta radiš da iskažeš i isprazniš svoje nevolje i osećanja. Ove promene mogu da pomognu da se oboleli oseća bolje. Ne traži se uzrok problema u prošlosti već se nastoji da se unapredi stanje odmah. CBT vam može pomoći ako jedan problem sagledate iz manjih parčića: Situacija - problem, događaj ili teška situacija. Iz ovoga izdvojite: - Pomisao - Emocije - Fizički osećaj - Akcija šta preduzeti Svaka od ovih area može da utiče na drugu. Ono što mislite o problemu može da utiče na to kako se osećate fizički ili emotivno. Takođe određuje šta ćete uraditi u vezi sa tim. Postoje putevi koji mogu pomoći ili ne u reagovanju na svaku situaciju, zavisno od toga na koji način razmišljate o tome problemu. Primer: Ista situacija vodi ka različitim rezulatima, zavisno od načina razmišljanja o situaciji. Šema je sledeća: Kako se kognitivno-bihevioralna terapija sprovodi? CBT se može izvoditi u individualnim ili grupnim sesijalma pod patronatom terapeuta. Takođe se može primeniti i samo-pomoć knjigom ili kompjuterskim programom npr. Postupci su potanko opisani i predmet su mnogo širih edukacija. CBT je jedna od najefektivnijih metoda za lečenje anksioznosti ili depresija kao glavnih problema. Može se primeniti kao samostalni postupak ili udružen sa primenom medikamenata. Tretman traje 6 nedelja do 6 meseci, ali se zavisno od situacije može ponoviti. Psihoterapija Psihoterapija je dobrodošla pomoć depresivnom pacijentu, prvenstveno u razdoblju prije nego počnu delovati lekovi. Ne treba se čuditi, jer većina psihoterapijskih tehnika je osmišljena pre nego što je otkrivena biološka narav depresije, i pre nego što su proizvedeni delotvorni lekovi. Danas dobar terapeut pacijentu treba pre svega pružiti društvo, pažnju, razumevanje, utehu i nadu, posebno u razdoblju pre nego antidepresivni lekovi počnu delovati. No psihološke teorije o nastanku depresije i terapijske tehnike koje su na njima utemeljene, imaju i krupnih nedostataka. Psihoanalitička terapija, kojoj je temelje postavio Sigmund Frojd, polazi od pretpostavke da depresiju uzrokuju traume u ranom detinjstvu. Najpogubnije od njih su odsustvo roditeljske pažnje te neuspeh da se zadovolje roditelji. Nema dileme da su stresovi pretrpljeni u detinjstvu izuzetno pogubni za nervni sastav, jer mogu izazvati fiziološku preosetljivost na stres, pa i hroničnu pojačanu aktivnost stresnog mehanizma. Korisno je znati koliko depresivni pacijent može profitirati od prizivanja stresnih iskustava u svest, čak kad proces prisećanja potisnutih trauma ne bi trajao mesecima ili godinama. Fizička aktivnost opslobađa endorfine koji podižu raspoloženje dok istovremeno smanjuju percepciju za bol. Redovno vežbanje je takođe vezano za veće samopoštovanje, bolje spavanje, manje stresa i više energije. Bilo koji tip aktivnosti sa osrednjim opterećenjem, os plivanja do kućnih poslova, može pomoći. Potrebno je izabrati aktivnost u kojoj se uživa i sprovoditi je 20 do 30 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Socijalni tretman organizovano druženje i kućni ljubimci Štene koje se mnogo igra ili papagaj koji ne zatvara usta ne mogu zameniti lekove ili terapiju razgovorom. Ljubimci iskazuju bezuslovnu ljubav, uklanjaju usamljenost i daju bolesniku osećaj smisla. Mnoge studije su pokazale da vlasnici ljubimaca imaju manje nevolja pri spavanju i uopšteno bolje zdravlje. Komplementarna i alternativna medicina 2: Akupunktura, masaža i drugi fizikalni tretmani Pomažu opuštanju muskulature, opštem opuštanju i bitno doprinose boljem raspoloženju. Najbolja kombinacija je kada idu posle vežbanja, i u kombinaciji sa drugim tretmanima. Novije tehnike lečenja Elektrokonvulzivna terapija ECT Druga opcija za bolesnike za tretman rezistentom ili teškom melanholičnom depresijom je elektrokonvulzivna terapija ECT. Ovi tretmani koriste električna pražnjenja da bi kreirali kontrolisane potrese opuštanja. Bolesnik nije svestan tokom procedure. Elektrostresovi drastično menjaju hemijski balans u mozgu. ECT pomaže u 80% do 90% bolesnika koji je prime, dajući novu nadu na izlečenje ljudima kojima ne pomažu lekovi. Elektrokonvulzivna terapija obično budi stravične slike mučenja kod osoba koji čuju ovaj termin. Treba istaći da je moderna elektrokonvulzivna terapija jednostavna i za pacijenta bezbolna metoda lišena nekih dramatičnih efekata. Elektrokonvulzivna terapija u medicinskoj literaturi slovi za najefikasniju terapiju težih oblika depresije. Između 70 i 80% bolesnika će reagovati na elektrokonvulzivnu terapiju, za razliku od uobičajenih 50 - 65% kolika je efikasnost najboljih antidepresiva. Jako je korisna u toku trudnoće kada pojedini lekovi mogu biti štetni. Može biti udružena sa drugim vidovima terapije. Potrebno je razgovarati sa svojim doktorom o nabavci svetleće kutije i koje je preporučeno vreme korišćenja. Slika 5: Fototerapijski aparat Stimulacija vagus-nerva VNS Stimulacija nervusa vagusa VNS može pomoći u tretmanu ljudi sa rezistentnim depresijama koji ne pokazuju poboljšanje uz pomoć lekova. VNS je vrsta pacemakera za mozak. Hirurški implantiran uređaj vidi sliku šalje električne impulse u mozak kroz vagus-nerv iz vrata. Veruje se da ovi impulsi olakšavaju depresiju menjajući balans hemijskih supstanci mozga. Slika 6: Vagusni pacemaker za mozak, kod depresije Transkranijalna magnetne stimulacija Slika 7: U transkranijalnoj magnetnoj stimulaciji elektromagnetni namotaj je postavljen oko skalpa bolesnika kreirajući magnetsko polje koje verovatno podiže raspoloženje stimulišući nervne ćelije mozga. Transkranijalna magnetne stimulacija se koristi kada standardne sntidepresivne opcije ne pomažu. U SAD to nije tretman prvog izbora. Takođe, nije ni široko prihvaćena, ali sve veći broj doktora i medicinskih ustanova primenjuju ovu metodu kao rezervnu i alternativnu terapiju, kada druge metode ne pomažu. Još nije potpuno jasno kako transkranijalna magnetna stimulacija može pomoći da se uklone simptomi depresije. Moguće je da neuronska mreža u moždanim regionima igra ulogu u regulaciji raspoloženja. Tokom procedure stvaraju se magnetni impulsi koji stimulišu ili destimulišu određene moždane aktivnosti. Istraživači još uvek tragaju za optimalnom dozom i najboljom zonom mozga za stimulaciju. Ipak, radi se o neinvazivnoj metodi u kojoj nema hirurške implantacije pacemakera niti implantacija elektroda za nervnu stimulaciju. Najčešće neželjeni efekti su laki u smislu glavobolje, spazma muskulature lica, smetnje od svetlosti, diskomfora u toku tretmana; ređe manija, slušni problemi. Najveći problem je u nepoznanici dugoročnih efekata čak strukturalnih promena mozga. Zasada, efekti izlaganja mozga jakom elektromagnetnom polju ostaju nepoznati. Tretman traje oko 40 minuta, 5 puta nedeljno u toku 4 do 6 nedelja. Posle postavljanja elektromagnetnog namotaja elektromagnetno polje se uključuje i isključuje i do 10 puta u sekundi dok bolesnik nevoljno ne mrdne prstom ili šakom, što je minimum motorne energije a znak je lokalizovane motorne aree, okretanjem aparata može imati i slušne i svetlosne senzacije — sve to se zove maping moždanih area. Kod određenih bolesnika transkranijalna magnetna stimuzlacija uklanja kompletno simptome u toku nekoliko nedelja. Slabiji rezultati se viđaju kod bolesnika starijeg životnog doba, u prisustvu psihoze, depresija koje traju 4 i više godina, strah neuspešnih elektrokonvulzivnih tretmana. Posebne forme depresije Depresija kod dece Depresija u SAD zahvata 1 dete na svakih 40 ili 2,5%. To je udruženo sa sposobnošću igranja sa drugom decom, stvaranjem prijateljstva i kompletnim radom u školi. Depresija kod starijih U starijem dobu preko 65 godina ljudi se suočavaju sa prestankom rada, manjim finansijskim prihodima, zdravstvenim problemima, sa smrti partnera ili prijatelja. Uprkos tome, samo 1-na od 6 starijih osoba se oseća depresivno u toj meri da bi to primetili oni sami ili njihova okolina, ili oko 16%. Od depresije u smislu prave bolesti se raboli 1-na od 30 starijih osoba ili 3,5%. Neki fizički simptomi u starosti su slični onima kod depresije. Na primer, gubitak apetita ili loš san mogu biti prouzrokovani problemima tiroidne žlezde, srčane bolesti ili artritisa. Ako starija osoba postane depresivna, može postati još uznemirenija svojim zdravljem, iako se zapravo nije pogoršalo. Tretman depresije ne može da razveje fizičke zdravstvene probleme, ali ih može učiniti podnošljivijim. Depresija, briga i anksioznost mogu uticati na pamćenje i osećaj konfuzije, tako da ponekad ozbiljna depresija može izgledati baš kao demencija trajni gubitak pamćenja. Stariji ljudi imaju tendenciju da misle više o fizičkim simptomima nego o osećanjima depresivnosti. Ponekad je prvi znak depresije upravo konstantna briga o fizičkoj bolesti. Na objašnjenje lekara da se radi o depresiji, stariji ljudi imaju često doživljaj da jednostavno nisu shvaćeni ozbiljno. Ali naprotiv, depresija se može tretirati kao bilo koja druga bolest. Lečenje je psihoterapijom i antidepresivima. Alkohol i depresija Ukus alkohola prija većini odraslih, deci obično ne. Može pomoći osobi da se opusti, tako što joj može olakšati komunikaciju sa drugim ljudima, posebno kod stidljivih osoba. Negativna strana upotrebe alkohola ogleda se kroz nepodobnost za upravljenje vozilima, mašinama i utiče na moć donošenja odluka. Alkohol može biti veoma efektivan način za kratkotrajno poboljšanje raspoloženja i lako rešenje za osobe koje se osećaju depresivno i kojima manjka energija, kao način prevazilaženja životnih problema. Problem je u tome što se lako sklizne u učestalo pijenje, kada se alkohol koristi kao vrsta medikamenta. Dobrobiti konzumacije brzo nestaju i pijenje postaje deo rutine a osoba počinje da se budi sa tremorom ruku i osećajem nervoze, počinje da pije sve ranije i ranije, posao i odnosi sa ljudima trpe, osoba nastavlja da pije uprkos problemima koje joj pijenje provocira, stvara se tolerancija na alkohol itd. Dugoročno konzumiranje alkohola može odvesti u ozbiljnih problema kao što su psihoza - sa auditivnim halucinacijama, demencije — gubitak pamćenja, Alchajmerove bolesti, Korsakovljeve psighoze, patološke ljubomore itd. Kakva je povezanost između depresije i alkohola? Poznato je da postoji veza — samopovređivanje i suicid su mnogo češći kod ljudi koji imaju problema sa alkoholom. Inače, osoba može da pije previše i svakodnevno što je čini depresivnom, ili pije da bi se oslobodila anksioznosti i depresije. U svakom slučaju: - Alkohol utiče na hemijske procese u mozgu, povećavajući rizik od depresije; - Mamurluci mogu stvoriti ciklus buđenja sa osećanjem anksioznosti, krivice, mučnine i nervoze; - Život postaje depresivan — svađe sa porodicom ili prijateljima, seksualni problemi, problemi na poslu, problemi sa pamćenjem. Oko trećina mladih koji su počinili samoubistvo su pili alkohol, a pojačano pijenje može biti i razlog za rast samoubistava među muškim tinejdžerima. Starenjem čovek gubi mišićnu masu i goji se. Za razliku od mladih, kod starijih osoba iste težine postoji tendencija da se više alkohola zadržava u vitalnim organima kao što su mozak, mišići i jetra sa hroničnim posledicama. Lečenje Neki ljudi mogu da prestanu sa pijenjem odmah bez ikakvih problema. Kod drugih se javljaju simptomi poput žudnje za alkoholom, nesigurnost i nemir. Većina depresivnih ljudi koji piju počinje da se oseća bolje nekoliko nedelja od prestanka konzumiranja alkohola. Tako da je preporučljivo prvo tretirati problem alkohola a posle nekoliko nedelja problem depresije. Ukoliko se osoba bolje oseća posle par nedelja apstinencije od alkoha, njen problem sa depresijom je najverovatnije bio uslovljen alkoholisanjem. Ukoliko depresija perzistira i nakon četiri nedelje od apstiniranja treba konsultovati lekara. Savetovanje je preporučljivo u ovim slučajevima, a mogu se uključiti i antidepresivi. U svakom slučaju osoba bi trebalo da ne pije i bude pod tretmanom nekoliko meseci. Postnatalna depresija Postnatalna depresija je depresija koja se javlja nakon porođaja. Može postojati očigledan povod za njeno javljanje, a ne mora postojati povod uopšte. Obično traje nedeljama ili nekoliko meseci. Razlog može biti u osećaju iracionalne i bezrazložne krivice zbog meseci trudnoće ili straha os materinstva udružen sa strahom za budući spoljašnji izgled i izmenjen način koji sledi zbog prisustva deteta u kući. Oko 10% žena ima postnatalnu depresiju. I bez tretmana može proći za nekoliko meseci. Simptomi su slični stim da iritabilnost može biti izazvana drugom decom a najčešće partnerom. Nekada mogu biti prisutni i fizički problemi, posebno ako je porodilja neispavana. Takođe, depresija može dovesti do gubitka apetita, gubitka interesovanja za različite stvari, uključujući i seks. Nekada je prenaglašena briga za svoje ili zdravlje deteta. Uzroci mogu biti: ranije epizode depresije, nebriga partnera, prerano-rođeno ili bolesno dete, gubitak sopstvene majke u isto vreme, drugi problemi tipa finansijskih, zaposlenja i slično. Promene u nivou hormona estrogena, progesterona i drugih , posle porođajamogu da imaju utisaj na fon raspoloženja, emocija, pa i na razvoj depresije. Depresivne majke u biti vode računa o svojoj deci i ne zapostavljaju ih, za razliku od majki sa osvedočenim mentalnim bolestima. Od pomoći može biti tkz. Glavno lečenje je razgovor sa okolinom, partnerom, terapeutom, aktivan društveni život, u krajnjoj nuždi medikamenti. Umesto zaključka Veliki broj depresivnih osoba se može izlečiti od depresije. Depresija je teško izlečiva bolest, zahteva pažljiv odabir leka, rad na sopstvenoj psihološkoj arhitektonici, strpljivost i upornost, uz samoposmatranje i samoedukaciju. Ona ne zavisi od onoga što nam se dogadja, već od toga kako mi dogadjaje shvatamo i kako se sa njima nosimo.